Connect with us

Svijet

U Njemačkoj se radi na jačanju evra, a da li se proširuje EU?

Objavljeno

na

U Njemačkoj se radi na jačanju evra, a da li se proširuje EU?
Izvor: www.bigportal.ba Foto: HRT: Vijesti

Lideri nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata su nakon maratonskih pregovora postigli preliminarni dogovor o formiranju vlade Nemačke.

Njime se, pored ostalog, predviđa jačanje EU pre svega kroz saradnju sa Francuskom na jačanju evra, dok se proširenje EU ne pominje eksplicitno.

Dojče vele je iz dokumenta oko kojeg su se usaglasili i izdvojio ključne tacke dogovora, među kojima su: reforma zdravstvenog osiguranja, sistem penzija, poreske stope, pitanje izbeglica, zapošljavanje dodatnih pripadnika policije.

Reforma zdravstvenog osiguranja predviđa da će poslodavci ponovo placati polovinu osiguranja za zaposlene. Kada je reč o penzijama, one će zakonski biti zagarantovane tako da iznose najmanje 48 odsto prosecne plate, što je današnji nivo .

Neće biti povećanja poreskih stopa što je ranije tražio SPD. Građani će za 0,3 odsto bruto-plate manje placati osiguranje za slucaj nezaposlenosti. Solidarni doprinos za istok Nemačke biće smanjen za deset milijardi evra ukupno i to postepeno, do 2021. godine, navodi DW.

Kada je reč o izbeglicama iz gradanskih ratova koje u uživaju zaštitu u Nemackoj, oni će moći da ponovo dovedu svoje porodice, ali tako da u zemlju po tom osnovu dolazi najviše 1.000 ljudi mesečno. Ukupan broj izbeglica ne sme preći 180.000 do 220.000 godišnje.

Takođe je planirana izgradnja 1,5 miliona stanova javnim novcem, kao i zapošljavanje dodatnih 15.000 policajaca, polovina od tog broja u nadležnosti pokrajina. Pored toga, planirano je zapošljavanje dodatnih 8.000 negovatelja starih lica.

Takođe, dečiji dodatak se podiže za 25 evra tokom mandata Vlade.

Dogovoreno je i jačanje EU pre svega kroz saradnju sa Francuskom na jačanju evra, dok se proširenje EU ne pominje eksplicitno.

Predsednici tri stranke koje učestvuju u pregovorima usaglasili su zajednički papir i time uspešno okončali takozvanu prvu fazu pregovora. Angela Merkel (CDU), Horst Zehofer (CSU) i Martin Šulc (SPD) preporučiće svojim strankama da krenu u drugu fazu razgovora u kojoj treba razraditi detalje koalicionog ugovora. Time deluje izvesno da će aktuelna Velika koalicija biti produžena i u narednom mandatu.

Funkcionerka SPD Dorote Ber je potvrdila da je papir formulisan. U međuvremenu su mediji preneli ceo dokument od 28 stranica koji se bavi svim važnim temama oko kojih su poslednjih dana vodeni mukotrpni pregovori. Poslednji sastanak koji je poceo u četvrtak trajao je oko 20 sati, sve do petka do 8:40 ujutru.

Po onome što je procurelo do medija, najveća energija je na kraju uložena da se razni dogovoreni projekti buduće vladajuće koalicije svedu u finansijski prihvatljive okvire. Procenjuje se da će Vlada – nakon rasporedivanja budžeta na redovne izdatke i ranije preuzete obaveze – imati manevarski prostor od 45 milijardi evra za naredne četiri godine, što se može zahvaliti “masnom” suficitu nemačkog budžeta.

Navodno su dogovorene mere i želje koalicionih partnera tražile oko sto milijardi, te su šefovi stranaka morali da nađu kompromis i otpišu deo projekata. Medu skupljim poduhvatima je razgovarano o investicijama u obrazovanje, uvodenju solidarne penzije, podršci lokalnim samoupravama, navodi DW.

Demohrišcani insistiraju na takozvanoj crnoj nuli, to jest da nemački budžet ne sme nijedne godine beležiti deficit te da se ukupni dugovi moraju smanjivati.

Ranije je postalo poznato da su socijaldemokrate, nakon najslabijeg izbornog rezultata u istoriji, već napravile određene ustupke demohrišćanima po pitanju zaštite klime i izbeglicke politike. Ostalo je veliko pitanje šta ce SPD tražiti za uzvrat, navodi DW.

Poljuljani lider socijaldemokrata Martin Šulc morao je u okviru svoje stranke da pristane na visoke prepreke za formiranje nove Velike koalicije. Tako će 21. januara delegati SPD odlučiti da li će se ući u drugu fazu razgovora čemu se protive omladina stranke i pojedini pokrajinski odbori. Tek ako do finalnog dogovora dođe, o svemu ce na unutarpartijskom referendumu odlučiti preko 430.000 clanova SPD.

U taboru dve demohrišćanske stranke nema takvih dilema, tako da se sada pre svega gleda u pravcu socijaldemokrata.

Svijet

Rusija protiv “Dejtona dva”, evo zašto

Objavljeno

na

Od

Rusija protiv "Dejtona dva", evo zašto
Izvor: mondo

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je Rusija protiv “Dejtona dva” i da veruje da BiH ne bi izdržala takav izazov.

Lavrov je, povodom predloga američkog kongresmena Majka Tarnera da se organizuje “Dejton dva”, naglasio da je prvo neophodno saznati šta je on mislio time.

“Nisam čuo o tome. Ali, ako bi tako trebalo da ponovo pišemo /novi/ ‘Dejton’ – onda smo mi protiv toga. Verujem da Bosna ne bi izdržala takav izazov, jer bismo tako iznova počeli da razbijamo njenu državnost”, rekao je šef ruske diplomatije za “Dojče vele”.

Amerikanac hoće da miri region, predlaže Dejton 2
On kaže da je na Balkanu potrebna saradnja, kao što je to bilo kada je dogovoren Dejtonski mirovni sporazum (1995), koji je još temelj za BiH.

“Ima još mnogo primera gde smo zajedno s našim zapadnim kolegama i drugim zemljama, uključujući i Tursku, sarađivali kako bismo normalizovali situaciju u tom ili nekom drugom delu Balkana”, rekao je Lavrov.

Američki kongresmen i nekadašnji gradonačelnik Dejtona Majk R. Tarner u pismu državnom sekretaru SAD Reksu Tilersonu ukazao je nedavno “na preku potrebu da se Vašington okrene regionu Balkana i preuzme vodeću ulogu u procesu pomirenja”.

On je predložio da SAD budu domaćini potpisivanja nove verzije Dejtonskog sporazuma.

“Srbi, Bošnjaci, Hrvati i ostali samo putem američkog liderstva mogu da žive zajedno u miru i osiguraju slobodu i jednaka prava svim narodima. Ne smemo da dozvolimo da taj ionako nestabilan region sklizne u nered jer protivnici demokratije jedva čekaju da iskoriste haos”, naveo je američki političar.

Saznaj više

Svijet

CNN objavio listu 12 destinacija za izbjegavanje, među njima i Dubrovnik

Objavljeno

na

Od

CNN objavio listu 12 destinacija za izbjegavanje, među njima i Dubrovnik
Izvor: Nezavisne

ATLANTA – Američki CNN objavio je listu 12 destinacija koje bi trebalo izbjegavati u 2018. godini, a među njima su Venecija, Barselona i Dubrovnik.

Lista je sastavljena na osnovu toga što su u posljednjih 12 mjeseci pojedina popularna turistička odredišta nastojala da smanje broj turista, za koje su naveli da su preplavili ulice ili narušili njihove krhke ekosisteme, što predstavlja dilemu za putnike koji planiraju svoj odmor.

Zbog toga je CNN sastavio spisak gradova o kojima bi turisti trebalo da razmisle prije nego što odluče da ih posjete.

Na spisku su se našli gradovi poput Venecije, Barselone, Dubrovnika, ostrvo Skaj u Škotskoj, ostrvo Galapagos, Tadž Mahal u Indiji, Santorini u Grčkoj, Mont Everest, Butan, Antarktik, Maču Piču u Peruu i pet naselja u Italiji poznatih i kao Chinkve tere.

Ono što je zajedničko za sve destinacije jeste da je zbog velikog broja turista počela da “puca” infrastruktura, a lokalnom stanovništvu počeo je da smeta sve veći broj turista.

U Barseloni su čak organizovani i protesti protiv prenatrpanosti grada, dok je Dubrovnik najavio da će ograničiti broj turista na dnevnim nivou na 4.000.

Dubrovniku je čak Unesko zaprijetio da će mu oduzeti status svjetske baštine zbog velikog broja turista, a u avgustu 2016. godine za jedan dan kroz zidine starog grada je prošlo čak 10.388 turista.

U Veneciji se, kako se navodi, zbog velikog broja turista dosta lokalnog stanovništa iselilo, a zbog turista koji prave selfi fotografije na Rialto mostu i kruzerima, mještani su protestovali.

U Butanu lokalno stanovništvo je zabrinuto zbog ugroženosti životne sredine, dok je Indija u Tadž Mahalu zbog toga ograničila broj turista.

Na Galapagosu, vlasti žele da ograniče broj turista kako bi zaštitile iguane, dok su na u Nepalu šerpasi upozorili da se zbog sve većeg broja alpinista događa više nesreća.

Saznaj više

Svijet

Turci i Kurdi prenijeli rat i u Njemacku (Video)

Objavljeno

na

Turci i Kurdi prenijeli rat i u Njemacku (Video)
Izvor: www.informer.rs

Incident se desio na Terminalu B kada je došlo do žestokog obračuna Turaka i Kurda. Povodom je bio turska vojna akcija u Siriji

Kurdski demonstranti i turski putnici potukli su se na aerodromu u Hanoveru, na severozapadu Nemačke, a dvoje ljudi je lakše povređeno, saopštila je nemačka policija.

Incident se desio u ponedeljak, kasno uveče, na Terminalu B, i izazvan je spontanim protestom Kurda protiv turske vojne akcije u Siriji.

Kurdski demonstranti su izvikivali parole protiv turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kad su ih napali Turci, putnici za Istanbul. Let za Istanbul odložen je za pola sata, javljaju mediji.

Prema preliminarnim rezultatima, oko 180 ljudi bilo je na mestu incidenta, a vlasti su upotrebile suzavac protiv 20 osoba koje su učestvovale u tuči kako bi situaciju stavile pod kontrolu, navodi policija.

Saznaj više

Budi u toku, može Like :)

Advertisement
Advertisement

top

Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com